Stranka dođe na šalter, ne govori jezik zaposlenog, i onda počinje improvizacija — gestovi, prevodilac na telefonu, pozivanje kolege koji "malo zna engleski". Ovo nije redak izuzetak u ustanovama koje redovno primaju strane državljane — migracione službe, konzularna odeljenja, recepcije bolnica, turističke info-tačke.
Zašto se prevodilac ne drži stalno u smeni
Prevodilac za jedan jezik pokriva samo deo poseta — stranke dolaze sa različitim maternjim jezicima, a potreba nije ravnomerna tokom dana ili nedelje. Držati prevodioca stalno zaposlenog za povremenu potrebu retko ima ekonomskog smisla za instituciju srednje veličine.
Šta se dešava kad prevodioca nema
Razgovor traje duže, informacije se gube ili pogrešno prenose, a u spornim situacijama nema traga o tome šta je tačno rečeno — samo sećanje dve strane koje se često ne poklapa. Za zaposlenog to je svakodnevni stres; za instituciju, rizik.
Alternativa bez stalnog prevodioca
Rešenje ne mora biti ljudski prevodilac na svakom šalteru. Kad svaka strana ima svoj mikrofon i svoj ekran, gost govori i čita na svom jeziku, zaposleni na svom — bez trećeg čoveka u razgovoru. Razgovor ostaje zabeležen, pa institucija ima i dokaz o tome šta je rečeno, ne samo utisak.